Prelistavanje

Prelistavamo zajedno najinteresantnije teme

Zanimljivo

Transformacija radnog okruženja: Uticaj i sankcije

Promene u strukturi privrede i ponudi poslova značajno su uticale na dinamiku tržišta. Danas, određena zanimanja više nisu prisutna, dok je veliki broj radnih aktivnosti premešten iz kancelarija u domove.

Ovaj transformacioni proces, koji je dobrodošao za radnike, zahteva adaptaciju svih učesnika na tržištu, uključujući i poslodavce. Međutim, ako se ovaj trend nastavi, sve više ljudi može se naći na pozicijama bez beneficija ili mogućnosti za napredovanje.

Otpuštanje radnika, kao i suspenzija sa posla, dugoročno šteti poslodavcima zbog smanjenih ulaganja u zaposlene. Iz tog razloga, mnoge kompanije zahtevaju povratak zaposlenih u kancelarijsko okruženje.

Raste potreba za fleksibilnošću radnog okruženja

Razlozi zbog kojih pojedinci biraju da izbegavaju poslove sa punim radnim vremenom su različiti. 

Digitalni nomadi traže slobodu i izbegavaju ograničenja koja donosi vezanost za jedno radno mesto, stariji radnici žele opušteniji raspored pred penziju, a novi roditelji odbijaju pritisak korporativnog sveta da se vrate u tradicionalne kancelarijske prostore. 

Istraživanja američke konsultantske kuće za menadžment McKinsey & Company pokazuju da sve više radnika prihvata fleksibilan radni aranžman, sa skokom sa 14% u 2016. na 26% u 2022.

Zbog izazova u nekim klasičnim granama industrije, poslodavci će biti primorani da koriste različite strategije za stimulisanje svojih zaposlenih. Ovaj trend je primećen ne samo u svetskom, već i u domaćem okruženju. 

Kako poslodavci nose teret troškova i stimulacije zaposlenih?

U mnogim privatnim kompanijama u Srbiji, ne samo da dobre plate više nisu dovoljne, već poslodavci moraju da ponude i druge pogodnosti kako bi zadržali svoje zaposlene. 

Ove pogodnosti uključuju putovanja, dodatno vreme za usavršavanje, dodatne slobodne dane, plaćanje letovanja i uplatu dodatnog penzionog i zdravstvenog osiguranja, što je u skladu sa standardima u Evropi.

Ove inicijative povećavaju troškove poslodavcima i stavljaju ih u poziciju gde je stimulisanje zaposlenih značajno skuplje, te ih ograničava da zaposle veći broj ljudi na sličan način.

Dakle, beneficije kojima poslodavci stimulišu zaposlene, pogotovo one koji obavljaju klasične poslove u kancelariji, predstavljaju neophodan element u savremenom privrednom okruženju.

Virtuelno radno okruženje i disciplina zaposlenih

S obzirom na promene u strukturi rada i dinamici tržišta usled prelaska na rad od kuće i fleksibilne radne aranžmane, poslodavci se suočavaju s novim izazovima, uključujući potrebu za efikasnim disciplinskim merama. 

Iako se ovaj proces transformacije doživljava kao pozitivan korak za radnike, postavlja se pitanje kako poslodavci mogu da održe kontrolu i red u ovom novom virtuelnom radnom okruženju.

Svako radno okruženje ima određena pravila i očekivanja koja zaposleni moraju da ispoštuju, bilo da rade od kuće ili iz kancelarije. Kada dođe do kršenja tih pravila, poslodavac može da preduzme odgovarajuće mere kako bi osigurao da zaposleni snose posledice za svoje postupke.

U tom smislu, kako objašnjava Gvozden Grgur, advokat Novi Sad, jedan od načina je pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenih koji su prekršili radne obaveze ili pravila discipline, kao što je, recimo, mobing nad drugim zaposlenim. 

Disciplinska odgovornost postaje značajna tema, a ono što je važno je da i poslodavci i zaposleni budu informisani o svojim pravima i obavezama u skladu s odredbama Zakona o radu.

Koje su sankcije za kršenje radne discipline?

Prema zakonima u Republici Srbiji, poslodavci imaju pravo da izriču sankcije zaposlenima koji se ne pridržavaju radne discipline ili ne obavljaju svoje radne zadatke. Ovo pravo proističe iz činjenice da su zaposleni pravno podređeni poslodavcu i da su slobodno pristali na to prilikom potpisivanja ugovora o radu.

Zakon o radu daje poslodavcima mogućnost izricanja različitih sankcija za povrede radnih obaveza, pri čemu neke predstavljaju ozbiljnije mere u odnosu na druge.

Najozbiljnija sankcija: Otkaz ugovora o radu

Najrigoroznija sankcija koju poslodavac može da primeni je otkaz ugovora o radu.

Osim otkaza, postoje i manje rigorozne sankcije koje uključuju privremeno udaljenje zaposlenog sa rada, odnosno suspendovanje sa posla, bez naknade zarade, izricanje novčane kazne i opomenu uz najavu otkaza.

Za primenu manje rigoroznih sankcija, poslodavac mora uzeti u obzir određene olakšavajuće okolnosti, kao što su:

  • Prvi put učinjena povreda radne discipline.
  • Lakša povreda radne obaveze.
  • Zaposleni je sposoban da ispravi svoje ponašanje.

Zakonske procedure za manje rigorozne sankcije

Pre nego što poslodavac izrekne manje rigoroznu sankciju, obavezno je sprovesti zakonske procedure za davanje otkaza ugovora o radu. 

To uključuje:

  • Upozorenje zaposlenog o mogućim sankcijama.
  • Obrazloženje razloga za otkaz ugovora o radu.
  • Pružanje činjenica i dokaza koji podržavaju odluku.
  • Pravo zaposlenog da odgovori na upozorenje u roku od osam dana.

Ako je poslodavac zabrinut zbog mogućeg sudskog poništaja odluke o otkazu ugovora o radu, preporučljivo je da se konsultuje sa advokatom za radno pravo pre donošenja konačne odluke.