Pregled debelog creva

Pregled debelog creva je medicinska procedura koja uključuje vizualizaciju unutrašnjosti debelog creva i rektuma. Najčešći tip pregleda debelog creva je kolonoskopija.

Tokom kolonoskopije lekar koristi dugu, fleksibilnu cev zvanu kolonoskop koji ima malu kameru i svetlo na vrhu, što omogućava lekaru da vidi unutrašnjost debelog creva i rektum na ekranu.

Pregled kolonoskopijom uključuje pripremu creva kako bi se osiguralo da debelo crevo nema bilo kakve fekalne materije, koje mogu ometati pregled.

Sama kolonoskopija obično traje oko 30 minuta.

Vreme i učestalost pregleda debelog creva mogu da variraju u zavisnosti od lične i porodične istorije bolesti pojedinca.

O svim nedoumicama ili pitanjima u vezi sa pregledima debelog creva važno je da se konsultujete sa svojim lekarom, koji može dati personalizovane smernice o tome da li će možda biti potrebna kolonoskopija ili druge vrste pregleda debelog creva.

Kada se radi kolonoskopija?

Kolonoskopija se radi da bi se pregledalo debelo crevo i rektum na bilo kakve abnormalnosti kao što su polipi, zapaljenje ili znaci raka. Obično se preporučuje iz različitih razloga, uključujući:

1. Skrining za kolorektalni karcinom: Kod osoba sa prosečnim rizikom od razvoja kolorektalnog karcinoma, rutinski skrining kolonoskopija obično počinje u dobi od 45-50 godina i ponavlja se svakih 10 godina. Međutim, vreme i učestalost kolonoskopije mogu da variraju u zavisnosti od pojedinačnih faktora rizika.
2. Dijagnostičke svrhe: Kolonoskopija se može obaviti kada pacijent ima simptome kao što su bol u stomaku, rektalno krvarenje, neobjašnjive promene u navikama creva ili uporna dijareja. Pomaže u identifikaciji uzroka ovih simptoma i postavljanju dijagnoze.
3. Nadzor nakon prethodnih nalaza: Ako je prethodna kolonoskopija otkrila polipe ili druge abnormalnosti, mogu se preporučiti naknadne kolonoskopije u redovnim intervalima kako bi se pratili i uklonili svi novi polipi koji se mogu razviti.

Preporučena starost za početak redovnog kolonoskopskog skrininga zavisi od organizacije i faktora rizika pojedinca. Američko udruženje za rak preporučuje da pojedinci sa prosečnim rizikom od kolorektalnog karcinoma počnu sa redovnim skriningom u dobi od 45 godina. Skrining se može obaviti testom na bazi stolice ili vizuelnim pregledom debelog creva i rektuma, kao što je kolonoskopija.

Osobe sa porodičnom istorijom raka debelog creva ili drugih faktora rizika mogu zahtevati raniji ili češći skrining. Najbolje je konsultovati se sa lekarom kako biste odredili odgovarajuće vreme i učestalost skrininga kolonoskopije na osnovu individualnih rizika i smernica.

Da li je pregled bolan?

Pregled debelog creva, posebno kolonoskopija, obično nije bolan za većinu pojedinaca. Pregled se obično izvodi pod sedativom, što pomaže da se minimizira nelagodnost i bol.

Dok neki ljudi mogu osetiti blagu nelagodnost ili pritisak tokom pregleda, pregled se generalno dobro toleriše. Sedacija pomaže opuštanju pacijenta, kao i ublažavanju bilo kakvog potencijalnog bola ili nelagodnosti.

Priprema za pregled debelog creva

Priprema za pregled debelog creva, posebno kolonoskopiju, je važna kako bi se osiguralo da je procedura bezbedna i efikasna tako što omogućava jasnu vizualizaciju debelog creva.

Priprema za kolonoskopiju obično uključuje nekoliko koraka, koji mogu uključivati:

1. Priprema creva: Priprema creva se vrši da bi se debelo crevo očistilo od bilo kakve fekalne materije, koja može ometati pogled debelog creva tokom postupka. Tačna priprema creva može da varira u zavisnosti od pojedinca i uputstava lekara, ali često podrazumeva ispijanje posebnog rastvora koji stimuliše rad creva i pridržavanje određene dijete pre procedure.
2. Prilagođavanja lekova: Neki lekovi će možda morati da se prilagode ili prekinu pre pregleda debelog creva, uključujući lekove za razređivanje krvi i nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID). Preporučljivo je da razgovarate o bilo kojoj promeni leka sa lekarom koji obavlja pregled.
3. Plan transporta: Kako se sedacija obično daje tokom pregleda debelog creva, pojedinci treba da se dogovore da ih neko odveze kući nakon pregleda.

Neophodno je pažljivo pratiti uputstva lekara u vezi sa pripremom za pregled debelog creva, jer to može uticati na efikasnost pregleda i smanjiti rizik od potencijalnih komplikacija.

KAKO SE PREGLEDA DEBELO CREVO?

Pregled debelog creva, posebno kolonoskopija, obavlja se pomoću procedure:

• Priprema: Pre procedure, bićete upućeni da sledite režim pripreme creva, koji podrazumeva uzimanje laksativa ili konzumaciju specijalnog rastvora za pražnjenje debelog creva.
• Sedacija: Tokom kolonoskopije, biće primenjen blagi sedativ ili anestezija kako biste se opustili i smanjili potencijalnu nelagodnost.
• Umetanje kolonoskopa: Lekar će u vaš rektum ubaciti dugačku, fleksibilnu cev koja se zove kolonoskop. Kolonoskop ima svetlo i kameru na kraju, što omogućava lekaru da vizualizuje unutrašnjost debelog creva i rektuma na monitoru.
• Inspekcija debelog creva: Kako se kolonoskop pažljivo provlači kroz debelo crevo, lekar će pregledati sluznicu debelog creva za bilo kakve abnormalnosti, kao što su polipi, čirevi, zapaljenje ili znaci raka.
• Biopsija ili uklanjanje polipa: Ako se tokom pregleda otkriju bilo koja sumnjiva područja ili polipi, lekar može da uradi biopsiju (uzima male uzorke tkiva) ili da ukloni polipe radi dalje analize.
• Izvlačenje kolonoskopa: Kada se pregled završi, kolonoskop se polako izvlači iz debelog creva.

Procedura obično traje od 20 do 40 minuta, u proseku 30 minuta, mada može potrajati duže ako su potrebne bilo kakve intervencije, kao što su biopsije ili uklanjanje polipa.

Da li je kolonoskopija bezbedna?

Kolonoskopija se generalno smatra bezbednim pregledom sa niskim rizikom od komplikacija. Ozbiljne komplikacije, kao što su krvarenje ili perforacija debelog creva, retke su i javljaju se kod manje od 1% pacijenata.

Iako svaka medicinska procedura nosi određeni nivo rizika, prednosti kolonoskopije, kao što su rano otkrivanje i prevencija raka debelog creva, često nadmašuju njene rizike.

Da li postoje komplikacije?

Da, može doći do komplikacija povezanih sa kolonoskopijom. Iako se generalno smatra sigurnom pregledom, neke potencijalne komplikacije mogu se pojaviti u retkim slučajevima. Ove komplikacije uključuju krvarenje, perforaciju, neželjene reakcije na sedaciju i infekciju.

Iako retka, postoji minimalan rizik od infekcije povezan sa kolonoskopijom. Ovo se može desiti ako bakterije iz debelog creva uđu u krvotok.

Važno je napomenuti da je rizik od ovih komplikacija generalno veoma nizak. Prednosti kolonoskopije u smislu ranog otkrivanja i prevencije kolorektalnog karcinoma obično su veće od rizika.

Kako se pacijent oseća posle kolonoskopije?

Nakon kolonoskopije, običajeno je da pacijent može osetite blagu nelagodnost, kao što su gasovi, nadimanje ili blagi grčevi. Ovi simptomi obično nestaju u roku od 24 sata.

Pored toga, pacijenti mogu imati i druge efekte, kao što su umor, uporna bol i krvarenje. Međutim, značajno krvarenje je retko i treba ga prijaviti lekaru.

Važno je napomenuti da se individualna iskustva mogu razlikovati i da neće svi pacijenti iskusiti ove simptome.